Oko deset tona stakla prikupljenog sa zelenih površina posle nedavnog Cecinog koncerta na Ušću i dalje je u krugu „Zelenila Beograd“, pošto u Srbiji nema organizovanog sistema za reciklažu te vrste otpada.
„Jedini otkup stakla je u Nišu, ali su cene takve da više košta transport, nego što bi se od prodaje stakla zaradilo“, kazao je Draškić. On je naglasio da je prikupljanje stakla sa zelenih površina i njegovo skladištenje radi eventualne reciklaže novi posao kojim se bavi gradsko „Zelenilo“, ali da se pokazalo da ne postoji kompanija koja bi za staklo ponudila adekvatnu cenu.
„Ranije smo sve vukli na deponiju, a sada smo počeli skladištenje i jednom godišnje organizovaćemo prodaju. Time se smanjuje gabarit deponije u Vinči jer se ni plastika, ni staklo ne razgrađuju“, rekao je Draškić. On je istakao da bi selekcija otpada trebalo da pored ekoloških, donese i ekonomsku dobit.
Na pitanje šta će uraditi sa sakupljenim staklom ako se na tržištu ne pojavi nova ponuda, Draškić je rekao da će ono, u krajnjem slučaju, biti upućeno u Niš.
U Agenciji za reciklažu Beti je rečeno da se otkupom stakla u Srbiji bave dve firme, ali da samo jedna od njih – Srpska fabrika za reciklažu stakla u mestu Grejač kod Niša, otkupljuje otpadno staklo – flaše i druge staklene predmete.
Druga fabrika, Trispan u Pančevu, otkupljuje samo ravno staklo, polomljene prozore, na primer.
Predstavnik većinskog vlasnika fabrike u Grejaču Slaviša Ognjanović kaže da su cene otkupa stakla niske i da je takva situacija uvek bila na tržištu, ne samo u zemlji, već i u Evropi. On naglašava da je u pitanju neisplativ posao i da je firma na čijem je čelu pred propadanjem zato što, kako je rekao, država nije učinila ništa da pomogne tom jedinom preduzeću u Srbiji koje je „očistilo više deponija“. Prema njegovim rečima, bez državnih subvencija ili pomoći i ta firma biće zatvorena. Objašnjavajući zbog čega se u zemlji „svi sklanjaju od stakla“ i odlučuju se za druge vidove reciklaže, Ognjanović kaže da je transport tog materijala uvek bio skup, a da je staklo „gotovo neisplativo“.
U stručnim krugovima očekivalo se i da jedna od najvećih fabrika stakla u Srbiji – Srpska fabrika stakla Paraćin – bude među prvima koje će početi reciklažu.
U tom kompaniji Beti je rečeno da fabrika jeste zainteresovana za reciklažu, da je čak postojao projekat koji je trebalo da pokrene taj proces, ali da se sve zaustavilo zbog toga što će se za 20 dana ta firma naći na tenderu za privatizaciju. „Od novog vlasnika zavisi nova strateška politika“, navode u paraćinskoj fabrici i dodaju da bi reciklaža za njih bila pravo rešenje jer slomljeno staklo, kao sirovina i u određenom procentu, može da se koristi ponovo u proizvodnji.
Prema rečima stručnjaka fabrike, u evropskim zemljama staro sakupljeno staklo čini 80 odsto sirovine za stvaranje novog proizvoda.
